Добитници Дунавског света – Петер Сијарто, Марко Ђурић и Милорад Додик
Само стабилан, добро организован и знањем обдарен регион може да буде просперитетан.
Зато су наше жеље, намере, стремљења и изазови усмерени да кроз Дунавски бизнис форум
промовишемо Нови Сад као панонски Сан Хозе, Војводину као Силицијумску долину, а Србију као
најпогоднију дестинацију за страна улагања, каже председник програмског савета 15.
Дунавског бизнис форума проф.др Радован Пејановић. Овај један од најзначајнијих регионалних
скупова одржао се под медијским покровитељством Вечерњих новости, 27. септембра у хотелу
Фрушке Терме. Мисија Форума је афирмација стратегије Европске уније за Дунавски регион кроз
ефикасније коришћење постојећих потенцијала.
Значај Дунавског бизнис форума као места окупљања привредника, научника, представника
привредних комора, развојних агенција, Уније послодаваца, финансијских институција, политичара,
удружења, невладиних организација, локалних заједница, стручних служби, медија, делатника из
области културе… вишеструко је користан. Форум се показао као катализатор повезивања људи, идеја
и тржишта, промотер унапређења сарадње и јачања и изградње просперитета – место афирмације
партнерства и пријатељства, добросуседских односа- платформа на којој се расправља о актуелним
проблемима, размењују искуства и рађају и награђују визије. Осим тога Дунавски бизнис форум
има значајне позитивне политичке ефекте. Фактор је стабилизације мира и развоја региона, што је за
Србију веома значајно како због гастрономског значаја Дунавског региона, тако и због
стратешког опредељења Србије за приступање Европској унији.
У раду су учествовали представници привреде, друштвених делатности, дипломатије, медија из
Аустрије, Чешке, Словачке, Мађарске, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Црне Горе,
Румуније, Бугарске и Србије. Средиште пажње било је усмерено на Дунавску стратегију и утицај
одрживог развоја на њену имплементацију кроз теме: Енергија, екологија, економија темељне
одреднице и покретачи позитивних промена, затим, Друштво знања – од визије до циља и Литијум –
могућности, изазови и дилеме.
Један од основних приоритета Дунавске стратегије је економија, односно просперитет и
економска па и свака друга добробит за преко 110 милиона градјана који живе у овом
пространом економском и културном региону Европе.
Дунавски регион је регион великог економског диспаритета. Та економска различитост се креће од
свог горњег екстремума, смештаног у горњем току Дунава, где се налазе неке од
најразвијенијих економија Европе, па економија у доњем току Дунава, простору економија са
најнижом вредношћу БДП по становнику. Те макроекономске разлике прате и разлике у
секторском и технолошком профилу индустрије, стању на тржишту рада, као и карактеру транзиционих
процеса реиндустријализације и технолошког реинжењеринга који се интензивно одвијају по различитим
путањама и са временским асинхронизмом, каже професор Петар В. Петровић.
И о томе треба чешће, отвореније и захтевније говорити, како би под императивом солидарности једне
од прокламованих вредности ЕУ, развијеније земље требале да помажу Западни Балкан. Простор
преко кога су се ломила многа копља, интереси, несугласице и сукоби. Посебно када је у питању
Србија – тренутно водећа економија и друштво просперитета.
За оне који су својим деловањем допринели унапређењу односа и развоју прекограничне
сарадње и ове године ће се уручити признања. Овогодишњи добитници Дунавског цвета су: министри
спољних послова Србије и Мађарске, Марко Ђурић и Петер Сијарто – за њихов допринос
промовисању и унапређењу државних интереса и циљева.
Жири је донео и једногласну одлуку да се ово цењено признање додели Милораду Додику,
председнику Републике Српске, за његов допринос развоју просперитета и поштовања различитости.
Добитници признања:
ПОВЕЉА НИКОЛА ТЕСЛА
АСЕЕ Србија, директор , Дејан Ђокић
Мирољуб Алексић, Алко група
ДУНАВСКИ ЦВЕТ
Мин.спољних послова Србије, Марко Ђурић
Милорад Додик, председник Републике Српске
Мин.спољних послова Мађарске, Петер Сијарто
Премијер Словачке, Роберт Фицо
Миле Бугарин, Инс.за рударство и металургију
Милош Ненезић, генерални директор Трајал корпорације ад Крушевац
Маг. Др Јохан Золгрубер
др Горан Цветановић, градоначелник Лесковца
ДУНАВСКА ПОВЕЉА:
Завод за запошљавање Брчко дистрикта БиХ
Никола Вучен, председник општине Смедеревска Паланка
Жељко Антић, главни координатор Владе Брчко
Проф. др Срђан Лалић, Економски факултет Брчко, декан
др Лазар Продановић, начелник општине Братунац
Игор Газдић, директор ПД РИО доо Костолац
Млађан Драгосављевић, начелник општине Србац
ЛИДЕР ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА:
Звездан Гавриловић, директор Милк хоусе доо Ниш
Пино Живолић, Пулена доо Пула, директор
Игор Бобић, ген. директор рудника Ковин ад Ковин
Дејан Павловић,директор хидроелектране „Бистрица“доо Фоча
Горан Јовић, Регионална привредна комора Лесковац
Иван Ђоковић, Специјална лука Панчево
ЗЛАТНИ КЉУЧ:
Град Источно Сарајево, градоначелник Љубиша Ћосић
ФИГУРИНА БЕЛИ АНЂЕО:
– Министарство рударства и енергетике, Дубравка Ђедовић Хандановић
– Јелена Матејић – Електромрежа ад
